Индија, Пакистан и Кашмир: Зашто је свако противљење укидању члана 370 природно опасно за свет

Важно је разумети пакистански приступ Кашмиру и зашто кашмирски побуњеници и сепаратисти раде то што раде. Очигледно, и Пакистан и кашмирски сепаратисти се држе тачке да је, пошто је Кашмир индијска држава са већинским муслиманским становништвом, за њих неприхватљиво спајање Кашмира са секуларном Индијом. За њих се такозвана теорија „две нације“ односи на Кашмир, па би се Кашмир, према њима, требао спојити са Исламском Републиком Пакистан, што је очигледно анатема концепту секуларне Индије. Да ли су хиндуси и муслимани Индије две одвојене нације? Да ли муслимани света чине једну нацију? Одговори на ова питања су изузетно релевантни и кључни за савремени свет. Свако противљење укидању члана 370 и потпуном спајању Кашмира са секуларном Индијом заправо је прећутна подршка теорији „две нације“, коју би свако урадио на сопствену опасност.

Неколико инвазија и хиљаде година владавине муслиманских султана и царева нису могли да посеју семе заједничког несклада у Индији. Хиндуси и муслимани су мирно живели заједно. То је било јасно видљиво 1857. године када су се обе заједнице заједно бориле против Британије.

РЕКЛАМА

Након 1857. године, британска владајућа диспензија агресивно је усвојила политику „завади па владај“ како би консолидовала своју позицију. „Одвојено бирачко тело“ за муслимане у Индији донето кроз Минто-Морлијеву реформу из 1907. године била је прва уставна прекретница у модерној индијској историји која је препознала и охрабрила мишљење да су политички интереси муслимана у Индији другачији од интереса хиндуиста. Ово је био правни темељ теорије „две нације“ која је коначно довела до издвајања из Индије теократске исламске нације. Сама премиса иза стварања Пакистана била је лажни концепт да муслимани у Индији чине засебну нацију и да не могу да живе заједно са хиндусима упркос чињеници да обе заједнице не само да деле исту културу и језик, већ такође имају исте претке и деле исти ДНК. Пакистан никада није био нација и формиран је искључиво на основу религије.

Иронично, Индија је стекла независност тек након што је тадашња лабуристичка влада Британије завршила стварање исламске националне државе Пакистан на индијском тлу 14. августа 1947. То заправо није била подела. Речено је да је циљ овог потеза био да се успостави тампон држава против руске Црвене армије, али да ли је то био разуман стратешки потез Британије и САД је отворено питање, посебно имајући у виду штету коју је свету нанео радикализам који долази из Пакистана.

У том контексту треба разумети пакистански приступ Кашмир и зашто кашмирски побуњеници и сепаратисти раде то што раде. Очигледно, обоје Пакистан а кашмирски сепаратисти се у суштини држе тачке да, пошто је Кашмир индијска држава са већинским муслиманским становништвом, спајање Кашмира са секуларном Индијом за њих није прихватљиво. За њих се такозвана теорија „две нације“ односи на Кашмир, па би се Кашмир, према њима, требао спојити са Исламском Републиком Пакистан, што је очигледно анатема концепту секуларне Индије.

Да ли су хиндуси и муслимани Индије две одвојене нације? Да ли муслимани света чине једну нацију? Одговори на ова питања су изузетно релевантни и кључни за савремени свет.

Свако противљење укидању КСНУМКС чланак а потпуно спајање Кашмира са секуларном Индијом је заправо прећутна подршка теорији „две нације“ коју би свако урадио на сопствену опасност

Турска и Малезија имају своју агенду иза подршке Пакистану у вези са Кашмиром. Обојица имају за циљ да буду неарапски исламски центри моћи. Регресивна Турска, потпуно поништивши добра дела Камал Ататурк-паше, настоји да врати изгубљену славу Османлија.

На домаћем терену Индије, активисти попут Схабнам Хасхми, Анирудх Кала, Бриенелле Д'Соуза и Ревати Лаул, који су недавно објавили извјештај под насловом „Грађанска непослушност у Кашмиру – извјештај грађана“, вјероватно раде исто, а да то не знају они можда заправо подржавају теорију о две нације о Пакистану.

Али најсумњивији и најжалоснији је став који је заузео лидер Лабуристичке партије Џереми Корбин. Надам се да се Британија никада неће суочити са тешкоћом теорије „две нације“.

***

Аутор: Умесх Прасад

Ставови и мишљења изражена на овој веб страници су искључиво аутори и други сарадници, ако их има.

РЕКЛАМА

ОСТАВИТЕ ОДГОВОР

Молимо унесите свој коментар!
Унесите своје име овде

Из безбедносних разлога потребна је употреба Гоогле-ове услуге реЦАПТЦХА која подлеже Гоогле-у Zaštita privatnosti Услови коришћења.

Слажем се са овим условима.