Индијски идентитет, оживљавање национализма и муслимани

Наш осећај идентитета је у основи свега што радимо и свега што јесмо. Здрав ум мора бити јасан и убеђен у то „ко смо ми“. Идеја 'идентитета' у великој мери црпи из наше земље и географије, културе и цивилизације и историје. Здрав 'понос' на наша достигнућа и успехе у друштву увелико утиче на обликовање наше личности као јаке, самоуверене особе којој је удобно у свом или непосредном окружењу. Ови атрибути личности су уобичајени међу успешним особама које гледају у будућност. 'Индија' је национални идентитет свих и само Индија треба да буде извор инспирације и поноса за све Индијанце. Апсолутно нема потребе тражити негдје другдје у потрази за идентитетом и националистичким поносом.

”….Одабрао сам Индију због јединствености њене разноликости, то је култура, то је богатство, то је наслеђе, то је дубина, то је цивилизација, то је љубав једни према другима, топлина. коју нисам нашао нигде другде у свету,…., дошао сам до закључка да је душа Индије толико лепа да овде желим да имам свој идентитет,…”
– Аднан Сами

РЕКЛАМА

Идентитет значи како се дефинишемо, ко мислимо да јесмо. Ово самопоуздање нам даје осећај усмерености или смисла нашим животима и игра веома важну улогу у обликовању наше личности путем самопоуздања неопходног за појаву јаке особе. То што смо свесни свог идентитета даје нам осећај сигурности и чини нас пријатним. Помаже у постављању или позиционирању у свету. Склони смо да разумемо себе у смислу наше културе и цивилизације, историје, језика, земље и географије и здраво се поносимо достигнућима и успесима друштва. Ови извори идентитета су прилично динамични у савременом свету. На пример, до деветнаестог века Рамајан и Махабхарата су могли да буду главни извори нашег 'наратива о идентитету' дајући нам значења и вредности за вођење наших живота. Али, Индија се много променила у последњих 100 година. Као нација, Индијци имају неколико нових достигнућа са којима се могу идентификовати и на која могу бити поносни.

Индија је у недавној прошлости била прилично добро – борба за слободу и национални покрети, уставни развој, стабилно успешно функционисање демократије засноване на универзалним вредностима и владавини закона, економски раст, напредак у науци и технологији, живахна и успешна прекоморска дијаспора. Индијанцима је потребан оживљени идентитет, скуп прича о успеху на које би обичан Индијац могао да се поноси и одагнао културу срама колонијалне ере…..нови индијски наратив за самопоштовање и понос. Овде долази до изражаја тренутни оживљавање национализма у Индији седам деценија након независности. Тренутна националистичка емоционална жудња Велике Индије ових дана се изражава у различитим облицима, а тренутно у виду подршке ЦАА-НРЦ.

Индија, као разнолика земља, историјски је била веома сусретљива и толерантна према другим верама. Ко год је дошао у Индију у прошлости, асимиловао се у индијском животу и култури. Борба за слободу и националистички покрет против британске владавине и заједнички напори националистичких вођа борбе за слободу емоционално су ујединили Индијце и помогли да се постојећи „индијски национализам заснован на култури и цивилизацији“ подигне на нове висине. Али, то је имало и другу страну – добар део муслимана није могао да се односи на ово. Њихов наратив о „јединство међу муслиманима“ заснован на вери, дакле „теорији две нације“, на крају је довео до стварања исламског Пакистана на индијском тлу. Ово је оставило дубок ожиљак на главама људи и изгледа да се ниједна група још није решила и изашла из тога. Индијски муслимани, пошто су били владари Индије око осам стотина година и успели да створе Пакистан, на крају су се поделили у три земље. Двосмисленост примарног идентитета међу муслиманима у комбинацији са осећајем несигурности довела је до емоционалне изолације. Ни након стицања независности, консолидација индијског национализма није била лака. Суочио се са неколико изазова, укључујући регионализам, комунализам, кастеизам, наксализам, итд. Осим заједничких организованих напора, спорт, посебно крикет, боливудски филмови и песме дали су значајан допринос у консолидацији индијског национализма, међутим превазилажење линија раседа у друштву остаје императив.

Индијски идентитет

Без обзира на прошлост емоционалног пртљага и терета историје међу Хиндусима, примери као што су постављање пакистанских застава у Кашмиру, прослављање пораза Индије у крикет утакмицама у неким деловима земље, или случајеви претње грађанским ратом или слогани попут „ла иллах ила…” од стране неких радикалних муслиманских елемената током недавних протеста ЦАА-НРЦ, не само да ствара и одржава двосмисленост идентитета међу муслиманима, посебно међу омладином, што заузврат спречава муслимане да се интегришу у индијски маинстреам, већ и удаљава већинско становништво од њих. Овај тренд има дугу историју у Индији. Ви имате тенденцију да видите сукоб цивилизације у смислу „индијског национализма заснованог на територији“ наспрам „национализма заснованог на исламској идеологији“ када неки муслимани гледају даље од Индије ка арапским и персијским причама тражећи идентитет и национални понос. Ово не помаже у постављању здравих социјално-психолошких темеља за стварање и консолидацију „индијског идентитета“, отуда двосмисленост и сукоб националистичких емоција. Као резултат тога, имате мало попут Сарџила Имама који, чини се, апсолутно није поносан на своје индијанство. Напротив, изгледа да се ужасно стиди што је Индијац толико да жели да уништи Индију и успостави Исламску државу. Чак и један овакав пример има страшне последице на умове и емоције већинског становништва. Не помажу ни коментари лоше информисаних боливудских звезда попут Саифа Алија који су наводно рекли да 'идеја Индије' није постојала пре британске владавине.

Индија треба да се позабави неколико питања, укључујући сиромаштво и добробит њеног народа, посебно маргинализованих слабијих делова. Подједнако важно је суочавање са различитим центрифугалним силама и емоционална интеграција Индијанаца кроз наратив „Велике Индије“ (нешто попут „америчког изузетности“). Кључ је усађивање „индијског идентитета“ на примарном нивоу социјализације. Ту постаје веома важна улога посебно образоване класе муслимана.

Како би индијски муслимани могли да допринесу? И, зашто би то радили?

Наше 'срце и ум тј. наш осећај идентитета“ је у основи свега што радимо и свега што јесмо. Здрав ум мора бити јасан и убеђен у то „ко смо ми“. Наша идеја 'идентитета' у великој мери црпи из наше земље и географије, културе и цивилизације и историје. Здрав 'понос' на наша достигнућа и успехе у друштву увелико утиче на обликовање наше личности као јаке, самоуверене особе којој је удобно у свом или непосредном окружењу. Ови атрибути личности су уобичајени међу успешним особама које гледају у будућност. 'Индија' је национални идентитет свих и само Индија треба да буде извор инспирације и поноса за све Индијанце. Апсолутно нема потребе тражити негдје другдје у потрази за идентитетом и националистичким поносом. Индонезија је успешан пример и вредан пажње и опонашања; 99% Индонежана је присталица сунитског ислама, али њихова историја и културна традиција и пракса су под јаким утицајем мноштва вера, укључујући хиндуизам и будизам. И око тога су исковали свој 'идентитет' и здраво се поносе својом културом.

Један охрабрујући догађај током протеста ЦАА била је употреба индијских националних симбола (попут тробојнице националне заставе, химне и устава) од стране демонстраната. Сам поглед на ово разњежио је срца многих.

Многи доводе у питање награду Падма Схри Аднану Самију и Рамзану Кхану званом Мунна Мастер (Ферозеов отац, који је недавно именован за професора санскрита на БХУ) за њихов допринос, али ја их видим као допринос и ширење идеје „велике Индије“ кроз своје животе – док је Аднан објавио свету да је Индија довољно велика да буде његов примарни идентитет, Рамзан као да показује да су древна индијска култура и традиција вредни упијања и живљења (толико да је добио свог сина да постане професор древне Индије језик санскрит) и нико не треба да гледа даље од Индије у потрази за поносом и узором за себе и за своју долазећу генерацију.

***

Аутор: Умесх Прасад
Аутор је алумнус Лондонске школе економије и бивши академик са седиштем у Великој Британији.
Ставови и мишљења изражена на овој веб страници су искључиво аутори и други сарадници, ако их има.

РЕКЛАМА

ОСТАВИТЕ ОДГОВОР

Молимо унесите свој коментар!
Унесите своје име овде

Из безбедносних разлога потребна је употреба Гоогле-ове услуге реЦАПТЦХА која подлеже Гоогле-у Застита приватности Услови коришћења.

Слажем се са овим условима.