'Нит' хуманог геста

Мој прадеда је у то време био утицајна личност у нашем селу, не због неке титуле или улоге, него су га људи углавном узимали за вођу. Он не само да је обезбедио сигурно склониште овим муслиманским породицама, већ им је дао и земљу за узгој усева и финансијску подршку како би задовољили своје свакодневне финансијске потребе. У тадашњој комуналној средини, то није ишло на руку сељанима који су се окупљали око њега да се жале. Он је донео одлуку супротну својим присталицама. Питали су га зашто је то урадио, а он је одговорио: „Није његова, него божја одлука да су живи! Да ли неко од мог или вашег бога тражи да убије некога само због религије?'

На горњој фотографији снимљеној на Дивалију старији рангрез Муслиман жена поздравља моју мајку. На први поглед, то је изгледало као нормална друштвена љубазност међу сељанима, али је однос између њих двоје повезан са нит геста далеке 1947. године када је земља подељена и друштвени склад међу Хиндуси а муслимани у Индији су се веома ружно окренули.

РЕКЛАМА

Био је август 1947. у време поделе када је између њих двојице владао жесток бес заједнице. Групе које су тражиле освету су лутале около када су се неке муслиманске породице окренуле нашем селу Сивас у округу Пали Раџастан у северозападној Индији надајући се сигурном склоништу. Прогањале су их фанатичне групе, али нису били за бекство у Пакистан.

Мој прадеда је у то време био утицајна личност у нашем селу, не због неке титуле или улоге, него су га људи углавном узимали за вођу. Он не само да је обезбедио сигурно склониште овим муслиманским породицама, већ им је дао и земљу за узгој усева и финансијску подршку како би задовољили своје свакодневне финансијске потребе. У тадашњој комуналној средини, то није ишло на руку сељанима који су се окупљали око њега да се жале. Он је донео одлуку супротну својим присталицама. Питали су га зашто је то урадио, а он је одговорио: „Није његова, него божја одлука да су живи! Да ли неко од мог или вашег бога тражи да убије некога само због религије?' Сељани су ћутали и прихватили ситуацију као вољу Божију.

Сељани су живели у слози. Старија жена на слици дошла је да поздрави моју мајку овог Дивалија. Питао сам је о несигурној и комуналној ситуацији и како су побегли. Тада је била дете, али се живо сећала тога хуман гест мог прадеде.

***

Аутор/сарадник: Абхиманиу Сингх Ратхоре

Ставови и мишљења изражена на овој веб страници су искључиво аутори и други сарадници, ако их има.

РЕКЛАМА

ОСТАВИТЕ ОДГОВОР

Молимо унесите свој коментар!
Унесите своје име овде

Из безбедносних разлога потребна је употреба Гоогле-ове услуге реЦАПТЦХА која подлеже Гоогле-у Zaštita privatnosti Услови коришћења.

Слажем се са овим условима.